"Pesma o keruši"

Sergej Jesenjin

U svitanje, u pojati niskoj
Gde se zlati rogoza gomila,
Sedmoro je štenadi riđaste,
Sedmoro je kučadi oštenila.

Ližući ih jezikom crvenim,
Milovala štenad sve do mraka,
I kopneo sneg je zagrejani
Ispod njenog toploga stomaka.

Kad je jato kokošaka lenih
Zadremalo na motki sedeći,
Pošao je seljak natmureni,
Svih sedmoro noseći u vreći.

Mučeći se da im priđe malo,
Trčala je kroz nanose meke...
I dugo je, dugo je drhtalo
Nezamrzlo ogledalo reke.


Kad se natrag vukla po prtini,
Ližući svoje telo oznojeno,
Mesec joj se nad kućom učini
Kao jedno riđe štene njeno.

Gledala je u visinu modru,
Žalosni se urlik dugo čuo,
Tanki mesec klizio po svodu
I u polja za breg utonup.

Nemo, kao od milostinje bedne,
Kada kamen bace joj iz šale,
U sneg su se pseće oči njene
Kao zlatne zvezde skotrljale.


Ovaj ruski pesnik napisao je veoma tužnu pesmu o keruši i njenoj sudbini.Gazda je odlučio da mu njeni mali ne trebaju i bacio ih je u jezero...😢

1.Koja osećanja je u tebi pesma probudila?
2.Koliko je trajao život oštenjenih psića?
3.Kakav je tvoj odnos prema životinjama?
4.Kakvo je tvoje mišljenje o tom činu?
5.Da li poznaješ nekoga ko je postupio na isti način poput seljaka(gazde)u pesmi?


1.Meni je ova pesma jako tužna ne znam kako neko može to da učini životinji,ko to učini trebalo bi ga biti sram i stid...

2.Život oštenjenih psića trajao je jako kratko...(pola dana)

3.Moj odnos prema životinjama je savršen imam dva psa i dve mačke tako da mislim da tu nema šta de priča.

4.Moje mišljenje o tom činu je nemam reči za ovo.Ovo je nešto najgore što čovek može da uradi životinji ili bilo kome.

5.Nažalost, da poznajem jednu osobu koja je uradila slično...☹️

Životinja je čovekov najbolji prijatelj...
🐾💖🌙



















Коментари

Популарни постови са овог блога